The Silence of Existence (Satis Shroff): translated into Serbian (Smiljana Piksiades)
Сатис Шроф (Satis Shroff, Nemačka)
ХАЈДЕГЕРОВА ТРИЛОГИЈА:
Тишина постојања Платон је једном рекао: Megala panta episphale, (Μεγάλα πάντα επισφαλή,) несигуран осуђен на пропаст, угрожен. То је био Платонов филозофски одговор тиранину Сиракузу, који је био осуђен на пропаст. Али, зашто сам пратио Платонове речи, и узносим их до херојског Sturm und Drang? Истина је, саосећао сам са унутрашњом истином Националног социјализма, кратко време. Та кратка епизода ме је коштала мога постојања. Људско биће мора да расте велико само од себе, да би могло да види велике покрете и да их буде свесно. Ја потичем из мале породице, нисам хтео да се мешам у мале ствари, Књижевни преглед 14 178 да облачим и свлачим мантил тврдоглавости и одбијања нових изазова. Хтео сам да разумем тајне моћних људи, да бих постао део њих. Али, временом моћни људи, моји идоли, променили су облик. Моје филозофске мисли биле су посвећене отаџбини, Богу, постојању, бићу, ништавности, немачком народу, оригиналној мисли и великој поезији. При крају је дошла планетарна технологија која је постала велика. Моја филозофска дела прошла су кроз илузије и катастрофе двадесетог века. Сва тежња ка величини води паду. На почетку рата немачки национализам је био пробуђен. Људи су били колективно одушевљени, и то се ширило као таласи плиме. Нисам много бринуо о томе шта се дешавало око мене. Живео сам у својим мислима. Мислио сам о људима у средњем веку. Пратио сам натприродне законе. На бојном пољу Вердуна, пола милиона војника је нестало. Преведена књижевност 179 А ја сам био разочаран, јер нисам добио место професора на Фрајбург универзитету. Фирер (Хитлер) је хтео једном да буде уметник. Ја сам хтео да будем поп, Језуити и католици у Фрајбургу нису ми дозволили. Слично Ничеовом четрдесетогодишњем Заратрусти, који се после десет година самоће у својој планинској пећини, вратио људима да их учи о невероватној лепоти постојања, о значењу њиховог бића, тако сам и ја хтео да откријем и учим друге о суштини људског постојања, и објасним људско биће. Реч бити или sein није само реч за себе, него и реч здружености, у којој бити увек је бити – заједно. Забринутост угрожава постојање, и иза ње лежи његова привременост. Циљ филозофије јесте да слуша тишину постојања. Превела с енглеског: Смиљана Пиксијадес
Књижевни преглед 14 214 Шроф Сатиш (Satis Shroff) – Рођен у Непалу. Пише песме, прозу и фантастику на еколошке, етно-медицинске и културно-етнолошке теме. Студирао је зоологију и ботанику у Непалу, медицину и социологију у Фрајбургу (Немачка) и креативно писање у Фрајбургу и Манчестеру (ВБ). Описује себе као посредника између западне и источне културе. Превођен и награђиван. Живи у Фрајбургу (Немачка).
(Knjizevni pregled 14.pdf)
Dear friend, your poems was published in Serbian in the literary book "Književni pregled," Belgrade (Serbia), number 14, july-august-septembre 2017, pages 177-179. Biography in 214 page. Translator Smiljana Piksiades. Best regards
LikeShow More ReactionsCommentShare
* * *
by Satis Shroff
Plato once said:
Megala panta episphale,´
Questionable,
Destined to fall,
Endangered.
This was Plato´s philosophic answer
To the tyrant Syracus,
Who was doomed to fail.
But why did I follow
Plato´s words,
And took them
To a heroic sturm-and-drang?
It is true,
I sympathised with the inner truth
Of the National Socialism,
For a short while.
But this short episode cost me
My very existence.
The human being has to grow big
In his own self,
In order to see big movements
And to be aware of it.
I came from a small family,
Didn´t want to be involved
In petty matters,
Donning the mantle
Of stubbornness and refusing
To accept new challenges.
I wanted to understand
The secrets of powerful men,
To ultimately be a part of them.
But in the course of time,
The powerful persons for which I yearned,
Changed their countenances.
My philosophic thoughts
Dwelled on my homeland,
God,
Existence,
Being,
Nothingness,
The German folk,
Original thought and great poetry.
Towards the end came the planetary technology,
Which grew big.
My works of philosophy
Went through the illusions and catastrophies
Of the 20th century.
All striving for greatness
Leads to downfall.
At the beginning of the war
The German nationalism was awakened.
The people were collectively enthusiastic,
Hitting us all,
Like a tidal wave.
I didn´t care much
About what was happening
Around me.
In my thoughts I was living,
Thinking about people in the Middle Ages.
I was following a metaphysical imperative.
In the battlefield of Verdun,
Half a million soldiers perished.
But I was disappointed
For I didn´t get a professorship
At the University of Freiburg.
The Führer once wanted to be an artist.
I wanted to be a priest
The Jesuits and the Catholics in Freiburg
Turned me down.
Similar to Friedrich Nietzsche´s
Forty-year old Zarathustra,
Who after ten years of solitude
In his mountain cave,
Went down to the humans,
To teach them the incredibility
Of being,
The meaning of their being,
I also wanted to reveal and teach
The essentials of human existence,
Which deals with one´s own being.
For the world of being or Sein,
Is not only the self-world,
But also the world of togetherness,
In which the being-in
Is always the being-together.
Existence is threatened by anxiety,
Behind which lies
The temporality of existence.
The aim of philosophy
Is to listen to the silence of existence.
November 01 ,2011
More by : Satis Shroff
Kommentare
Kommentar veröffentlichen